Virus Zapadnog Nila registrovan je i u Srbiji, dok se broj slučajeva povećava i u drugim delovima Evrope. U Severnoj Makedoniji zabeležen je peti smrtni slučaj povezan sa ovom infekcijom, dok je u Grčkoj od početka godine od posledica bolesti preminulo 13 ljudi.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u našoj zemlji je do sada registrovano šest slučajeva neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila. Slučajevi su potvrđeni u Beogradu, Južnobanatskom i Srednjobanatskom okrugu.
Na teritoriji opštine Stara Pazova za sada nema registrovanih obolelih, a prema rečima dr Branislave Jovanović iz Doma zdravlja „Dr Jovan Jovanović Zmaj“, epidemiološka situacija u Srbiji je stabilna. „Kod nas je trenutno epidemiološka situacija potpuno stabilna. Imamo šest slučajeva izolovanog, teškog oblika ovog virusa, to su pacijenti koji su hospitalizovani u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu trenutno – četiri muškarca i dve žene, prosečne starosti oko 65 do 70 godina“.
Virus se na ljude prenosi ubodom zaraženih komaraca, među kojima su obični i tigrasti komarci. Njegovi glavni prirodni domaćini su ptice, preko kojih se virus može širiti na velike udaljenosti. Virus ne može da se prenese sa čoveka na čoveka. „U 80% slučajeva sve prolazi bez ikakvih simptoma, u 20% ipak imamo neke simptome, koji najviše liče na simptome gripa – osim što ne postoje respiratorne tegobe, kašalj, curenje nosa, dok postoje bolovi u zglobovima, mišićima, opšta slabost, malaksalost i u redu je javiti se kod lekara, mi ćemo tada lečiti oboljenje kao i svaki virus – simptomatski“, naglašava dr Jovanović.
Kod malog broja zaraženih može doći do razvoja težeg, neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahvata nervni sistem i može izazvati meningitis ili encefalitis. Veći rizik od razvoja teškog oblika imaju starije osobe, kao i ljudi sa oslabljenim imunitetom i hroničnim bolestima. „Jedan procenat ljudi oboljeva od težeg oblika, ali moram da napomenem da su to pacijenti koji su uglavnom imunokompromitovani – a to znači oslabljenog imuniteta, sa hroničnim bolestima i naravno, posebno uvek obratiti pažnju na stariju populaciju“, dodaje dr Branislava.
Za virus Zapadnog Nila ne postoji vakcina za ljude, niti specifičan antivirusni lek, pa se lečenje sprovodi simptomatski. Zbog toga je zaštita od uboda komaraca najvažnija mera prevencije. „Još uvek nije osmišljena vakcina protiv virusa groznice Zapadnog Nila, još uvek nemamo nikakav antivirotik, to su podaci kojima mi baratamo za sada, a šta će biti u budućnosti to ćemo videti. Ono što je važno da napomenem jeste to da kada vas jednom ujede zaražen komarac, ostaju dugotrajna antitela i stvara se trajni imunitet, tako da mnogi od nas imaju antitela imunitet a da toga nismo ni svesni, da to ni ne znamo, pa s tim u vezi ne treba širiti paniku, ali ipak – kupite jedan repelent i imajte ga uvek kraj sebe“, zaključuje dr Branislava Jovanović.
Stručnjaci građanima preporučuju korišćenje repelenata, nošenje odeće koja pokriva ruke i noge, kao i izbegavanje mesta na kojima ima mnogo komaraca. Sezona prenosa virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra.
U međuvremenu, virus se širi i drugim delovima Evrope. Prema podacima ECDC-a, slučajevi su ove godine registrovani u više od deset evropskih zemalja.
