Humanost se ne meri novcem, niti veličinom dela. Nekada se meri vremenom koje poklonimo drugome i spremnošću da pomognemo. Zoran Glištra iz Nove Pazove je jedan od onih koji to rade već već 12 godina – kao volonter Crvenog krsta.
"Počeo sam da volontiram negde od 2014. godine tako što sam redovan davalac krvi od 2008. godine. Poznajem tako bivše i sadašnje volontere i onda sam poželeo da im se pridružim. Od početka mi je to delovalo interesantno pošto se poznajem sa tim ljudima i dobar sam prijatelj, družimo se, uvek je pozitivna atmosfera tamo. Dolazim redovno na davalaštvo krvi i onda me je to nateralo da i ja nastavim da volontiram", kaže Zoran.
Kada se čovek jednom navikne da svoje vreme i energiju poklanja drugima, humanost postaje mnogo više od povremenog gesta. Zoran je do sada dao krv čak 40 puta i ističe da je to izuzetan osećaj koji svi treba bar jednom u životu da dožive.
Humanost je svuda oko nas, samo je pitanje da li ćemo je pretvoriti u delo. Bez očekivanja da će nam se to vratiti, bez računice koliko vredi sat.
"Ne treba gledati na novac, ne može sve novcem da se plati i kupi. Jednostavno druženje, pozitivna atmosfera i taj osećaj da nekome pomažeš na bilo koji način, to je najvažnije. Moje dragoceno provedeno vreme u volontiranju ne bih menjao ni za šta, ja kad tamo odem ništa mi ne pada teško", kaže naš sagovornik.
Inače, svakog 19. avgusta obeležava se Svetski dan humanosti, ali priča o dobroti ne traje samo jedan dan. Traje svaki put kada nekome pružimo ruku, poklonimo svoje vreme ili učinimo nešto dobro, ne zato što moramo, već zato što želimo.
