Golubinci imaju ulicu koja će vas naterati da se zapitate da li ste dobro videli – kuće duž Ulice Prkos nisu postavljene paralelno sa putem, već ukoso. A zašto je to tako?
Ako biste nekome rekli da u jednoj ulici kuće „ne gledaju pravo“, verovatno bi prvo pomislio da je reč o nekoj neobičnoj građevinskoj grešci. Međutim, u Golubincima je upravo takav prizor deo lokalne posebnosti koja traje generacijama.
Ulica Prkos, kako joj i samo ime kaže, vezuje se za jednu od onih priča koje se u Sremu prenose uz osmeh i dozu neverice.
Prema lokalnom predanju, nekada davno posvađale su se najbliže komšije. I, kao što to već biva kada se u priču umeša sremački inat, navodno su odlučile da više ne žele da gledaju jedni druge kroz prozore. Rešenje je bilo jednostavno – kuće će biti okrenute ukoso, tako da komšijski pogledi više ne mogu da se sretnu.
„E sad neću ni kako ja hoću!“, mogla bi ukratko da glasi filozofija ovog starog komšijskog spora.
Ali, kao i svaka dobra legenda, i ova ima svoju racionalniju verziju.
Prema objašnjenju koje se vezuje za samu strukturu naselja, kuće nisu ukoso postavljene zbog komšijskog inata, već zato što placevi ne izlaze pod pravim uglom na ulicu. Kada se kuća gradi prateći oblik placa, sasvim prirodno dobija i ovaj neobičan položaj u odnosu na put.
I upravo je ta kombinacija činjenica i legende ono što Ulicu Prkos čini zanimljivom. Jer čak i kada znate da iza svega postoji sasvim logično urbanističko objašnjenje, teško je odoleti pomisli da je mnogo zabavnija ona priča o komšijama koje su odlučile da se – iz čistog prkosa – više ne gledaju.
Zanimljivo je i to što se neobična postavka nastavila i kroz vreme, pa se i noviji objekti uklapaju u karakter ulice.
Ulica Prkos danas je deo turističke ponude Golubinaca, mesta koje je poznato po bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, među kojima su Dvorac Šlos, stari ambari i kotobanje, ali i upravo ova neobična ulica.
A da li ćete poverovati legendi ili geometriji placeva – ostaje na vama.
Jedno je sigurno: ako vas put nanese u Golubince, Ulicu Prkos vredi potražiti. Jer gde još možete da prošetate ulicom u kojoj čak ni kuće ne stoje baš „kao sav normalan svet“?
