Velika parcela izgorele strnjike od uljane repice, rastinje pored kanala i – izgorele košnice. Takvu je sliku početkom avgusta na svom pčelinjaku zatekao Stefan Radovanović iz Golubinaca. Prolazeći kroz vojački atar, primetio je tragove požara i odmah krenuo da proveri svoje košnice.
„Primetim da mi je pčelinjak delimično izgoreo. Košnice nisu izgorele sve. Prema brojnom stanju utvrdio sam da mi je izgorelo pet košnica. Čudi me kako ove preostale vatra nije uhvatila. Bukvalno su izgorele ove u sredini. Da nije bilo na njima metalnog krova, ne bi se poznalo da su tu bile košnice, jer je sve izgorelo,“ – kaže Stefan Radovanović. 
Pčele je na ovo mesto dovezao još u rano proleće, zbog paše uljane repice, a ostale su tu i na suncokretu koji je nedaleko. Takođe je iznenađen, što su zapalili i žetveni ostaci od uljane repice, je za poznat mu je slučaj od prošle godine, kada se strnjika od repice nije zapalila. Njegova je sreća u nesreći je to što je nekoliko dana pre požara veći deo košnica, prikolicu sa 20 košnica preselio na drugu lokaciju. Od 13 košnica koje su ovde ostale, sada ih je osam. Materijalna šteta nije velika, kaže, ali ono što je izgorelo ne može se nadoknaditi samo novcem.
„Žao mi je pčele. Materijalna šteta i nije velika. Moglo je biti i gore, da nisam preselio veći deo mogla da je izgori kompletno cela prikolica sa košnicama i medom unutra. Dobro sam i prošao kako je moglo biti, samo mi je pčele žao,“ naglašava Radovanović.
Uzrok požara mu nije poznat. Nikoga ne krivi, štetu nije prijavio nadležnima, a o požaru ga, kaže, niko nije ni obavestio.
„Ne znam šta se desilo, mogu da pretpostavljam da li je neko palio namenski ili je gorelo slučajno. Ovde iza postoje parcele na kojima je bilo žito i to je kompletno izgorelo, uhvatilo i parcelu sa strnjikom od uljane repice i planuo i moj pčelinjak.“
Požar koji neko zapali misleći da može da kontroliše vatru za samo nekoliko minuta može da se proširi i na susedne parcele, kanale, objekte ili pčelinjake. Zato Stefan apeluje na ratare da, ukoliko već dođe do požara na njivi, obezbede krajeve parcela kako se vatra ne bi širila dalje.
„Bilo bi dobro kada bi ratari bili savesni i bar da urade krajeve njive, ako im njiva i plane, da se ne širi dalje kao što mnogi u vojačkom ataru ovde i rade. Samo da pređu krajeve i onda, ako i strnjika žita gori, ne širi se dalje, “ – naglašova ovaj pčelar i poljoprivredni proizvođač.
Za osam godina koliko se bavi pčelarstvom, Stefanu su pčele prvi put stradale u požaru. Zato se nada da se ovakva scena više neće ponoviti, jer iza svake izgorele košnice nisu samo drvo i oprema – već pčele, godine rada i trud koji se ne mogu vratiti jednim potezom ruke.
