Usred leta, kada su mnoga polja već odavno požutela, postoji i drugačija slika. Livada prepuna boja, mirisa i zujanja. Mesto na kojem svaka biljka ima svoju ulogu, a svaki cvet svog posetioca. Na jednoj livadi nedaleko od Stare Pazove pogled privlači ivanjsko cveće, pogled privlači ivanjsko cveće, mirisiše divlja nana, ali mnoge druge lekovite biljke važne za opstanak pčelinjih zajednica.
“Na ovoj livadi ima masovno ovog žutog, ivanjskog cveća, koje cveta po drugi put nakon košenja i zato je sada ovako nisko, tu je divlja menta ili konjski bosiljak on će dati nešto nektara ako bude vlage, ali daće i polena i pčele se na njemu zadržavaju, ima dosta različka, različak se podmlađuje pošto je ova livada pokošena pre nekoliko nedelja, i ako bi još bilo kiše bila bi još izdašnija “ , objašnjava Radoslav Knežević, predsednik Udruženja pčelara Polen iz Nove Pazove.
Nekada je, kaže Knežević gotovo svako selo imalo ovakve livade. Danas ih je sve manje. Zamenile su ih oranice, uređene zelene površine ili često košenje, pa zajedno sa cvećem nestaje i važan izvor hrane za pčele i druge oprašivače.
Naizgled obična livada pokazuje koliko je prirodi potrebno malo da bi bila bogata. A možda je ponekad dovoljno i da čovek učini još manje – da poneki cvet jednostavno ostavi da cveta.
