Žitni klas, simbol hleba i života, na sremskim oranicama može se videti još tek na ponekoj parceli, jer je žetva praktično završena.
Nebojša Dragojlović iz Golubinaca sa kombajniranjem je počeo još krajem juna, a posao završio već prvih dana jula. Iako je kvalitet zrna odličan, prinos od oko 6,4 tone po hektaru nije ispunio očekivanja, a ponuđena akontaciona cena od 19 do 20 dinara ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.
„To je jedan gubitak od 400 kg po jutru, ili po hektaru nedostaje jedna tona, da bi bili na nuli. Ja sam to pokušao da stavim na papir. Mislim da na ovaj prosečan prinos u Golubincina od 3,5 tone po jutru, da nekih sedam dinara treba dodati na cene koje se nude, da smo za toliko u minusu“ – kaže Nebojša Dragojlović.
Golubinački atar važi za jedan od najplodnijih u Sremu, ali je ovog proleća upravo nedostatak kiše u vreme nalivanja zrna odneo deo prinosa. Iako su primenjene sve neophodne agrotehničke mere, visoka ulaganja i niska otkupna cena navode mnoge proizvođače da razmišljaju o smanjenju površina pod pšenicom.
„Te cene se ne menjaju. I prošle godine je bilo 21 dinar, što je nedovoljno, jer je pšenica jako zahtevna. Ima dosta prskanja, mora se ispoštovati kompletna prihrana. Jja pričam o pravim prinosima jer nije to ječam, gde se nešto može izostaviti pri đubrenju. Za pšenicu se sve mora odraditi baš najbolje, sve što ona zahteva i onda nam preostaje čekamo da li će biti kiše. Ne znam šta ćemo da radimo sledeće godine.“
Stručnjaci potvrđuju da je ovogodišnju proizvodnju obeležio dug period bez padavina, a dodatne štete na pojedinim parcelama u opštini Stara Pazova pričinio je i grad koji je pogodio rane sorte pšenice.
„U toku proleća je bila suša, nije bilo dovoljno kiše, zatim su bile i visoke temperature koje nisu povoljno delovale posebno na rane sorte“ - objašnjava Zlatko Pjetlović, agronom iz Stare Pazove
Iako je rod na mnogim njivama podbacio, kvalitet ovogodišnjeg zrna je veoma dobar, kaže Zlatko Pjetlović, agronom u Poljoprivrednoj zadruzi Agroprom.
„Proteini se kreću od 12 do čak 18, hektolitar je u standardu od 76 do 82 a što se tiče prinosa mi smo u Zadruzi ostvarili prinos od 6,5 tona po hektaru što nije zadovoljavajuće, tako da ova godina nije bila povoljna za proizvodnju pšenice“ - kaže Pjetlović.
Na pojedinim parcelama u toku je baliranje slame, a stručnjaci podsećaju da se žetveni ostaci ne spaljuju, već da se zaoru ili plitko unesu u zemljište, kako bi sačuvali njegovu plodnost i pripremili oranice za novu setvu.
