Svaka generacija ostavi neki trag, jer škola nije samo mesto gde se stiče znanje, već i gde se oblikuju ljudi.
Ovogodišnji maturanti Tehničke škole u Staroj Pazovi iza sebe nisu ostavili samo dobre ocene i nagrade, već i brojne humanitarne akcije kojima su pokazali da empatija i solidarnost nisu zaboravljene vrednosti među mladima. Organizovali su humanitarne turnire, prikupljali pomoć i pokazali da im nije teško da izdvoje vreme za druge.
“Skupljali smo novac za Vasilija Obadića iz Nove Pazove, koji boluje od cerebralne paralize i tom prilikom smo prikupili 80.000 dinara koje smo uručili njegovim rodieljima. Oni su bili srećni a i mi zadovoljni celom akcijom. Prethodno je bio turnir za Aleksandru Mikić takođe iz Nove Pazove”, - kaže Vasilije Šaponja, jedan od pokretača humanitarnih akcija.
Ideja je brzo postala zajednička, a podršku su pružili i učenici i profesori. Vasiliju se pridružio drug Mihajlo Ranđelović, kao i mnogi drugi prijatelji iz škole. Ono što je počelo kao želja da pomognu, preraslo je u niz akcija koje su obeležile njihovo školovanje.
„ Svima je bilo drago što smo uspeli da pomognemo. Meni je stvarno puno srce kad odem kod tog dečaka, kod njegovih roditelja, da vidim da neko misli na nih, da oni to osete i bude im drago. Počeo sam da plačem kad sam video dečaka kako se smeje. Pošto ide na terapije i bolje mu je, znači im svaki dinar i veoma mi je drago što sam uspeo barem nekako malo da im pomognem.“
Humanitarni rad za Vasilija se ovde ne završava. Planira da nastavi da organizuje akcije i pomaže onima kojima je pomoć potrebna. U tome je tokom školovanja imao punu podršku škole i direktorke Zorice Kešelj.
“Oni dobro sagledavaju ko ima problem, kako da mu priđu, kako da reše… Žele da pomognu i to je ono što je neki lajt motiv ove generacije i nešto što stvarno treba da negujemo. Učenici kad dođu iz osnovne škole možda još i nemaju to u potpunosti razvijeno, u zavisnosti od njihove zrelosti, ali kod nas postepeno razvijaju te svoje potencijale. Predlažu nam, mi to usvajamo, i nastavnici i odeljenske starešine vrlo lepo to vide i neguju”, - kaže direktorka Tehničke škole.
U Dnevnicima ostaju ocene, ali ono što su uradili za druge – ostaje da se pamti.
