Međunarodni dan porodice obeležava se 15. maja širom sveta, kao podsetnik na ulogu porodice kao osnovne jedinice društva i prostora u kojem se oblikuju odnosi, vrednosti i podrška. Ustanovljen je od strane Ujedinjenih nacija 1993. godine, a prvi put obeležen 1994. godine, sa ciljem da se skrene pažnja na promene koje porodica doživljava u savremenom društvu, ali i na njen trajni značaj.
Iako se modeli porodice vremenom menjaju, stručnjaci ističu da njena osnovna funkcija ostaje ista – da bude mesto sigurnosti, emocionalne stabilnosti i pripadnosti. Međutim, način na koji porodica danas funkcioniše znatno je drugačiji u odnosu na ranije decenije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečan broj dece po domaćinstvu u Srbiji iznosi 1,58. Oko 70 odsto stanovništva i dalje živi u porodicama sa decom, ali se istovremeno povećava broj samohranih roditelja, što ukazuje na značajnu promenu porodične strukture i raznovrsnije oblike porodičnog života.
„Porodica se danas prilagođava, prilično je drugačija od one tradicionalne. No ipak, možda su se forme promenile, ali suština je ostala ista – porodica je mesto podrške, sigurnosti i pripadnosti. To je prostor gde se uči empatija, odnosi, poštovanje, gde se formiraju prve vrednosti i emocionalna baza za sve životne borbe”, kaže za RTV Stara Pazova Jelena Svorcan, supervizor u službi za decu i mlade u CSR Stara Pazova.
Savremeni način života, ekonomska nesigurnost i ubrzani tempo svakodnevice značajno utiču na kvalitet porodičnih odnosa. Sve manje vremena za zajedničke aktivnosti, kao i sve češće odsustvo kvalitetne komunikacije unutar domaćinstava, dovode do toga da se porodice suočavaju sa izazovima koji su ranije bili manje izraženi.
„Brojni su izazovi danas za porodicu ali bih izdvojila tri ključne stvari, to su – odsustvo pripadnosti, zajedno smo ali i nismo jer smo na telefonima i pored uređaja, u brigama oko posla i obaveza. Tu je i ubrzani tempo života – preoptereći roditelji vaspitanje i bliskost, u nedostatku vremena, svode na logistiku i organizaciju – ko će koga odvesti na trening ili u školu. Brzina nas tera da pomešamo hitno i bitno. I svakako, gubitak strpljenja – živimo u vremenu brzih rešenja i odluka. Nestrpljivi smo, a porodica zahteva dugoročno ulaganje, kompromis i mnogo praštanja”, objašnjava Svorcan.
Stručnjaci zato naglašavaju da se bliskost u porodici ne može graditi povremeno ili simbolično, već da je ona rezultat svakodnevnih odnosa i prisutnosti.
„Ne čekajte praznike za bliskost u porodici. Negujte i čuvajte male rituale – zajedničko vreme, razgovor bez ekrana, šetnja, razgovor sa decom pred spavanje. Porodica se ne gradi velikim gestovima jednom godišnje, već sitnim trenucima pažnje svakog dana. Budimo podrška jedni drugima. Zdrava porodica znači zdravije društvo”, poručuje Svorcan.
Na kraju, iako se društvo menja, a porodični modeli postaju raznovrsniji nego ikada ranije, stručnjaci se slažu da porodica i dalje ostaje temelj društva. Ono što se menja nije njena uloga, već način na koji je potrebno da se ta uloga održava u savremenim uslovima – uz više razumevanja, vremena i međusobne podrške.
