Iako na mapi ova ulica u Vojki sa svojih gotovo kilometer dužine deluje kao jedna od dužih u selu, u stvarnosti ona je prava ulica tek u prvih stotinjak metara. Pruža se od ulice Stevana Popova do ulice Braće Ninković. U početku su kuće jedne do druge, asvaltni put, trotoar, kanal, drvored i klupice ispred kuće. Nakon raskrsnice sa Nešinom ulicom prstaje asvlatni uput a sa njim i klasična ulica.
Na dalje je letnji put nasut grebanim asfaltom, i kuće koje se tek grade. Budući da bašte dve velike vojačke ulice – Braće Kočijašević i Sestara Grujić (“Kertiz” kako je Vojčani zovu) izbijaju da tu ulicu, izvesno je da će ona u budućnosti biti popunjena kućama i novim stanovnicima.
Od polovine ulice čovek ima utisak da je u nekoj poluuređenoj vikend-zoni, sa bagremovima, živicama, travom i čistim kaknalom koji tu protiče. Čak i objekat sličan vikendici je postavljen u tom okruženju. Kako se približite drugom kraju ulice ponovo počinje red stambenih kuća.
Onaj prvi deo ulice se zove po Stevanu Popovu, partizanu iz ovog sela. Jer deluje kao sokačić proistekao iz pomenute ulice. Pre nekoliko godina je dobio ime po Milošu Hadžiću, političkom i kulturnom radniku i jednoj od najznačajnijih ličnosti iz ovog sela u 20. veku.
Spletom porodičnih okolnosti rodio se 1921. godine u Crnoj Gori ali se porodica ubrzo vratila u Vojku gde je odrstao i završio osnovnu školu, da bi se 1932. upisao u Gimnaziju u Zemunu koju završava 1940. godine i 1941. Učiteljsku školu u Beogradu kada se po izbijanju rata pridružuje pokretu otpora.
Bio je sekretar partijske ćelije u Vojki, ilegalac u Beogradu, partizanski učitelj i sekretar Srpskog komiteta KPJ za Sremske Karlovce.
Zahvaljujući načitanosti i obrazovanju koje je stekao studirajući jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nakon rata je obavljao niz funkcija vezanih za kulturu i prosvetu, te je između ostalog bio i pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu u Izvršnom veću Vojvodine ali i sekretar Matice srpske i član Pravopisne komisije čuvenog Novosadskog dogovora o jeziku 1954. godine.
Bio je aktivan u medijima pa je tako bio glavni urednik Slobodne Vojvodine preteče novosadskog Dnevnika, a godinu dana je bio i direktor Radio Beograda.
Najveće nasleđe ostaviće kao jedan od utemeljivača Sterijinog pozorja – najvećeg i najvažnijeg festivala domaće drame i pozorišta na našem jeziku. Najpoznatiji je kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Miloš Hadžić je na ovoj funkciji bio najduže od 1958. do 1979. i taj period se smatra „zlatnim dobom SNP-a“.
U monografiji koje je ovo pozorište izdalo svom nekadašnjem upravniku navodi se da se repertoarska politika Miloša Hadžića bazirala na najkvalitetnijim pozorišnim domaćim i stranim delima te je ovaj teatar dovela do procvata, odnosno, postavila ga u prvi red pozorišnih kuća u zemlji, ne samo po starini i tradiciji, već upravo i po kvalitetu sadržaja koje je iznedrilo iz sebe.
O toj repertoarskoj politici svedoči i Dara Čalenić koja je u to vreme bila mlada glumica:
“Igrao se vrhunski domaći i strani repertoar, tako da smo mi mladi glumci učili na pravim tekstovima. Igrao se Sterija Popović, Ivo Vojnović, Radoje Domanović, Branislav Nušić, Đorđe Lebović i drugi, a od stranih Šekspir, Šiler, Dostojevski, Lorka i Sartr.”
Pred pozorišne stvaraoce je Miloš Hadžić postavljao visoke zahteve, ali ih je i podsticao u naporima za postizanjem velikih rezultata. Bio je strog, principijelan i pouzdan ocenjivač radnih i umetničkih dometa, gradio je i izgradio kriterijume vrednovanja koji su prelazili okrilje matične kuće i postajali deo mnjenja i delanja mnogih poslenika teatra.
Miloš Hadžić je veliki deo svoje biblioteke ostavio vojačkoj školi. U njegovom testamentu piše:
„Sve knjige i gramofonske ploče ostavljam mojoj školi u Vojki. Tu se izuzimaju samo one koje se odnose na razne discipline iz struke – pozorište. One pripadaju biblioteci SNP.’’
Pored ove ulice u Vojki, puno godina ranije u centru Novog Sada, mala ulica koja povezuje Srpsko narodno pozorište sa Njegoševom ulicom nazvana je “Prolaz Miloša Hadžića”. Da li je vreme da u njegovom rodnom kraju neka prosvetna ili institucija kulture dobije ime po ovom velikanu?
Ovaj sadržaj je deo projekta "Život iza naziva" koji je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
