Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Vasilija Ostroškog, praznik posvećen velikom čudotvorcu i iscelitelju. Mošti ovog svetitelja se čuvaju u manastiru Ostrog, koje je mesto hodočašća i za vernike drugih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i na celom Balkanu.
On je rođen 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića. Roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu, u kojem je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim. Kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se i zamonašio. Kao arhijerej, živeo je u manastiru Tvrdošu sve dok Turci nisu razorili ovaj manastir, pa se preselio u Ostrog, gde je nastavio svoj podvižnički život. Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio 1671. godine.
Postoje pismena svedočenja da su molitve upućene ovom svecu uslišene - svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju i pretvaraju u knjigu. Brojne legende svedoče o njegovoj milosti.
S obzirom na to da veliki broj ljudi koji obilazi ovu svetinju, posetioci hrama ostaju da prenoće tu kako bi ujutru mogli da prisustvuju svetoj liturgiji. Vernici spavaju napolju ili u konacima.U manastir dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima svetog Vasilija traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine.
U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija.
Slavi se i kao krsna slava.
Po narodnom običajnom kalendaru, na ovaj dan se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
