Svečano, razigrano i uz puno emocija – tako je sinoć izgledala Pozorišna sala u Staroj Pazovi, gde je KUD „Branko Radičević“ održao svoj tradicionalni Vaskršnji koncert.
Publika je do poslednjeg mesta ispunila salu, a na sceni – prava slika zajedništva. Od prvih folklornih koraka najmlađih, do sigurnih i uigranih pokreta iskusnijih članova, svaka generacija donela je svoju energiju i emociju.
„Jako smo ponosni što se na sceni našlo 250 učesnika – od folklorištanca koje je počelo da radi u septembru, pa do 'najmlađih' veterana, svi smo na sceni i svi delimo istu ljubav, istu strast i radujemo se svakom koncertu“, ističe Milica Tošić, umetnički rukovodilac u KUD "Branko Radičević".
Iako ove godine izostaje uobičajeni takmičarski ciklus, najmlađe folklorne grupe već imaju novi izazov pred sobom – revijalni koncert koji će naredne subote, 18. aprila, okupiti sve dečije ansamble u Opštini. U “Radičeviću” ističu da su za taj nastup već spremni:
„Nama je ovo sada generalna proba pred taj 18. Dečije grupe koje nastupaju 18. nastupile su i večeras tako da im je ovo jedna priprema u Pozorišnoj sali. Mi volimo, generalno, naš Uskršnji koncert i on nam služi za ostatak sezone – za sve ono što nam sledi“, dodaje Tošić.
Dok su mlađe grupe imale priliku da osete atmosferu velike scene, stariji su pokazali kako se tradicija neguje znanjem, ali i odnosom prema onima koji tek dolaze.
„Mi smo nastupili sa Igrama iz Poreča i Igrama iz Gornjeg visoka. Deca su u principu veoma radna, treba im se posvetiti. Možda malo mi roditelji, mi stariji moramo da insistiramo na disciplini, moramo raditi na tome da decu motivišemo, da im budemo pre svega drugari, ali pored njihovih potreba i prava moramo da insistiramo da imaju svoje obaveze. To je veoma značajno ukoliko mislimo da iz te grupe sutra dolaze neki mladići i devojke koji će biti korisni i koji će moći da imaju jaku kičmu da ponesu ovako nešto“, kaže Marko Radosavljević, umetnički rukovodilac starije dečije grupe.
U susret narednim nastupima, ovaj koncert bio je i prilika da se proveri spremnost, ali i podseti zašto igra i pesma ovde imaju posebno mesto – ne samo kao tradicija, već kao način povezivanja generacija.
