Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posvećen sahrani Isusa Hrista i njegovom boravku u grobu pred vaskrsenje. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi.
Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, u crkvama, celivajući plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu.
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje. Svečanom Vaskršnjom liturgijom biće završeni dani žalosti i u nedelju će početi praznik Vaskrs, koji slavi pobedu života nad smrću.
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas, na Veliku subotu Svetu liturgiju u sedištu Srpske pravoslavne crkve - Pećkoj Patrijaršiji, kojoj je prisustvovao verni narod sa AP Kosova i Metohije. On je u svojoj besedi poželeo da nam Gospod da smirenje i otvori duhovni put da možemo da spoznamo tajnu njegovog silaska u grob.
U pravoslavnim hramovima se u ponoć ili ujutru u 4 služi jutrenje.
Običaji i verovanja
U kućama se završavaju neophodni poslovi oko dočeka velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, u većini mesta u Sremu se kuva šunka, pošto su jaja ofarbana na Veliki petak.
Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima. Veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i ne rade se nikakvi ručni radovi.
