Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Iako je u većini pravoslavnih hramova u staropazovačkoj opštini organizovana tradicionalna podela osveštanih badnjaka, ima i onih meštana koji su badnjak potražili na pijačnim tezgama.
Slično je i sa žitom, neko je posadio oko Svetog Nikole i sada je taman poraslo lepo i zeleno, a neko je kupio jutros u marketima ili na ulici.
Kako većina mesta u ravnici nisu pored hrastovih šuma, kod Srba u Vojvodini značajnu ulogu za Božićne praznike imaju slama i orah.
Tradicija nalaganja badnjaka ima moderne verzije prilagođene savremenim uslovima života. Današnje kuće obično nemaju ognjište na koje bi se mogao staviti badnjak, ali on može biti simbolično predstavljen sa nekoliko hrastovih grančica, od kojih se neke stave pored šporeta, a sa ostalima se založi vatra u njemu, pa se umesto po ognjištu džara po šporetu.
U sremskim selima se po tradiciji za Božićne praznike jašu konji koji i ove godine neće izostati sa ulica Vojke, Starih Banovaca, Belegiša i Surduka.
U selima sa starosedelačkim stanovništvom kao što su Vojka, Stari Banovci, Belegiš ili Krnješevci od kuće do kuće dolaze tzv. Vertepi - igrokaz sa prikazom scene potrage tri mudraca pred Isusovo rođenje. Deca scenu igraju pred ukućanima koji im zauzvrat poklanjaju slatkiše ili novac.
Mnogi će Badnje veče i Božić proslaviti organizovano, sa komšilukom, pored vatre na ulici i uz kuvano vino, mirisati na karafilić i pevati „Roždestvo tvoje, Hriste Bože naš...“
Srećan Badnji dan želi Vam RTV Stara Pazova!
