Decembar u pčelinjaku je mesec mirovanja pčela a pčelari se pripremaju za proleće.
Vrše analizu prošle sezone i planiraju sledeću, uz minimalne intervencije na samim društvima.
Iako pčele provode većinu vremena u zimskom klupku, održavajući temperaturu košnice, pčelari moraju da im osiguraju bezbedno mesto.
„Konkretno za mene su na mestu gde su bile košnice celo leto skoro, u Slankamenačkim Vinogradima, predstavljale ose i zato sam preko zime preselio košnice u Pazovu, na Gajićevu baru. Problem je u tome, što ose brže izlaze iz stanja sna, posebno ako su sunčani i topli dani, ose su aktivnije i mogu da uđu u košnicu, gde se pčele još uvek nalaze u klubetu. Svojim ulaskom, uzimaju im zalihe meda za preživljavanje do prve paše,” kaže Karol Vrška, pčelar iz Stare Pazove.
Pčele su zaštićene u svojim košnicama i ako su zdrave ne postoji velika opasnost po njih ni povremeno izletanje iz legla po lepom vremenu. Najveća opasnost je vlažnost u vazduhu.
“Vlažnost u vazduhu može da šteti, može da se pojavi krečno leglo i zato košnice moraju biti izdignute od zemlje i mora da postoji strujanje vazduha. I vetar im smeta. Košnice ne treba da budu okrenuta prema vetru i većina pčelara u toku zime pravi tzv. vetrobrane, ili pozicionira košnice na mestu zaštićenom od direktnih vetrova,” – objašnjava Igor Pervan, predsednik Udruženja pčelara “Roj” iz Inđije
Potrebno je redovno obilaziti zimovnik i proveravati da li su poklopci košnica dobro pričvršćeni, da li je sve na mestu.
U slučajevima kada se ustanovi kritično niska zaliha hrane, može se dodati pogaču ili okvir s medom.
Pčelari ujedno koriste ovo vreme za popravku oštećenja, rekonstrukciju starih košnica i pripremu opreme za sezonu koja dolazi.
Ovo su meseci kada više pažnje posvećuju svojoj edukaciji i stručnim predavanjima.
