"Zašto su priče i bajke važne za decu?" bila je tema pretposlednjeg predavanja u organizaciji Centra za podršku roditeljstvu. Okruženje je bilo u skladu sa temom jer je po prvi put tribina održana među stotinama knjiga u biblioteci Petar Petrović Njegoš u Novoj Pazovi. Nataša Vukin, dugogodišnji vaspitač u PU "Radost", kao jedan od predavača, mogla je iz prve ruke da ispriča zašto je važno pripovedanje bajki deci u ranom uzrastu. "Uvek gledam da bajku volim prvo ja iz razloga što ne želim da bude neprijatno dok je pripovedam i da mogu uverljivo sve te autentične slike da prenesem deci. Da bi bajka uopšte imala nekog efekta, deci pripovedamo po tri nedelje jednu te istu bajku. Mi sa decom ne obrađujemo bajke nego posle pripovedanja radimo razne radionice i igre a deca dok spavaju u podsvesti razmišljaju o bajci i na koji način deluje na njih", rekla je Nataša Vukin, vaspitač.
Između ostalog, pričalo se i o tome zašto se izvorne, autentične Grimove bajke pričaju deci od treće do pete godine kao i zašto su one duševna hrana za najmlađe. "Roditelj, time što priča bajke svom detetu, on gradi odnos bliskosti, topline i poverenja sa njim. Utiče na govorni i intelektualni razvoj deteta i na socio-emocionalni. To je na neki način kao da je dete udahnulo određeni sadržaj i ono ga u sebi preživljava, pravi slike na unutrašenjem planu. Treba pustiti da to bude jedan proces i da onda kroz igru i živi to što je udahnulo, odnosno kažemo da je igra izdisaj", kaže Spomenka Divljan, pedagog-psiholog.
Osim svih razvojnih koristi, dobar razlog da se nađe vremena za pričanje i čitanje je to što deca – vole bajke! One ih uče da prevazilaze razne prepreke, podstiču maštu i otkrivaju im pregršt novih i raznolikih svetova.
