Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Oko sedam hiljada jezika trenutno se govori širom sveta. Maternji jezik je drugo najveće bogatstvo koje stičemo, posle samog života, koji treba razumeti kao dar bez premca, saopštila je Pokrajinska vlada. Kako se podseća, Vuk Stefanović Karadžić zapisao je o maternjem jeziku: "Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada."
Srpski jezik danas je pod velikim pritiscima, kultura društvenih mreža u velikoj meri dovodi do skraćivanja reči, a preuzimanje stranih privlači sve više mladih, što zabrinjavajućom brzinom menja maternji jezik. U borbi za očuvanje jezika potrebno je razvijanje čitalačkih navika. Uz pomoć čitanja knjiga, rečima se ne dozvoljava da se zaborave i na taj način jedan maternji jezik živi sa velikim brojem govornika.
Kroz pažljivo birane reči, svako od nas može doprineti očuvanju jezičke baštine koja čini temelj kulture i identiteta. Bogatstvo je takođe i u različitosti, pa se tako opština Stara Pazova može pohvaliti činjenicom da je multikulturalna sredina, jer u njoj živi oko 6000 ljudi kojima je slovački maternji jezik.
