Jovanka Sečanski, etnolog, dugogodišnji borac za afirmaciju vrednosti istorije i tradicionalne kulture svog zavičaja, preminula je u 91.godini života u Beogradu posle kraće bolesti.
Rođena je 1933. godine u Golubincima gde je završila osnovnu školu, a dalje školovanje nastavila u Beogradu gde je završila etnologiju na Filozofskom fakultetu.
Radeći u struci uvek je imala potrebu I želju za istraživajem, upoznavanjem novog, pa je tako sa suprugom dospela i u Kanadu i Australiju kao ambasadorka UNICEF-a.
Po povratku u domovinu svoje bogato životno i profesionalno iskustvo je pokušala da prenese sredini iz koje je potekla, pa je od sredine 80-ih krenula u borbu za obnovu i adaptaciju Dvorca Šlos u Golubincima sa željom da taj objekat, nekada sedište Slavonsko-sremske husarske regimente, kao reprezentativni primerak arhitekture svog doba, bude iskorišćen u savremenom dobu, jer je od ukidanja Vojne granice korišćen u različite svrhe i ruiniran.
Skoro 4 decenije borila se Jovanka za novu ulogu Šlosa u životu Golubinaca i staropazovačke opštine, a 2002. godine započela projekat “Šlos- eko etno muzej” i osnovala Fond za realizaciju tog projekta.
Ogromnom energijom je okupljala i građane i stručnjake oko ideje da se razvoj sela obezbedi na temeljima bogate istorije i tradicionalne kulture, da Šlos ne bude klasični muzej nego središte novih ideja, začetka turizma i novih privrednih mogućnosti sela.
Ovaj projekat je dobio podršku od Opštine Stara Pzaova, AP Vojvodine, Ministarstva kulture Srbije. Mnogo je ministara, pokrajinskih sekretara i predsednika staropazovačke opštine, veliki broj muzeologa iz Srbije i Italije koje je dovela u Golubince, građana, je pružalo podršku projektu, obezbeđena su značajna sredstva iz državne i opštinske kase i evropskih fondova (preko pola milijarde dinara), Šlos je obnovljen, ali Jovanka Sečanski nije doživela da dobije onu funkciju u životu sela za koju se zalagala.
Sahrana Jovanke Sečanski biće danas u 13 časova na groblju u njenim rodnim Golubincima.
A. Mali
