Belegiške ade, peščani sprudovi koji se pojavljuju na Dunavu kod Belegiša, su mesto na koje bi građani opštine Stara Pazova najradije odveli gosta koji im dolazi iz inostranstva. Ovo je rezultat ankete koja je stajala na sajtu rtvstarapazova.rs predhodnih 7 dana i Belegiške ade su tesno pobedile u konkurenciji Dvorca Šlos u Golubincima, Crkvama u centrima naselja naše opštine i Muzejom Macura u Novim Banovcima.
Najviše glasova (125) dobile su pomenuta peščana ostrvca na Dunavu kod Belegiša. Reč je o peščanim sprudovima koji u rano leto “izranjaju” iz Dunava i predstavljaju pravi mali tropski raj.
Okruženi vodom, sastavljeni od finog dunavskog peska, pomalo liče na peščane rajeve na Maldivima ili u Karipskom moru. Ako se dovoljno vešto uslikate iz pravog ugla, komotno možete na Instagramu prevariti prijatelje da ste na nekoj egzotičnoj destinaciji. Nekima je to stvarno uspevalo.
Do njih se dolazi tako što siđete do obale Dunava u Belegišu i tamo zamolite nekog alasa ili čamdžiju da Vas preveze do ostrvca što će Vam ovaj naplatiti par stotina dinara. Naravno, odmah dogovorite i povratak u večernjim satima. Za vreme velike suše do sprudova se može i pregaziti Dunav, što nije preporučljivo zbog jama i virova u njima. Inače, u pitanju su potpuno divlje plaže na kojima boravite na sopstvenu odgovornost. Hladovine, osim jedne nastrešnice od pruća, praktično nema. Nema ni kafića, a u toalet možete samo iza šipražja divlje vrbe.
Sa svega jednim glasom manje (124) na drugom mestu je Dvorac Šlos u Golubincima. Ova nekadašnja kasarna Habzburške monarhije, namenjena stanovanju oficira, sagrađena prema projektu arhitekte Florijana Madačonija 1767. godine i nalazi se u parku u centru sela. Gotovo kvadratne osnove, Šlos ima poznobarokne i klasicističke elemente, karakteristične za ondašnju Austrougarsku.
Ima nekoliko legendi koje se vezuju za njega. Neke su tačne, neke poluistinite a neke su pravi mit.
Da, u njemu je boravio vožd Karađorđe Petrović tokom 1813. godine kada se nakon propasti Prvog Srpskog ustanka sklonio severno od Save i Dunava. Ne, Betoven najverovatnije nije boravio u njemu, ali Žanet D’Hontar u koju je bio zaljubljen jeste. I to kao supruga austrijskog oficira Karla fon Greta. I jeste pronađena prepska između nje i Betovena, ima iscrtana i mapa gde su Golubinci i to je to. Sve ostale legende o ljubavničkim pohodima slavnog kompozitora u Golubince, te da je čuvena “Za Elizu” napisana u Sremu su plod mašte i dovitljivosti turističkih radnika.
Naravno, kao i za sve dvorce i za ovaj se vezuju mitovi o “ukletosti”. Kažu da se čuju krici u dugim zimskim noćima. Istina, u sklopu kasarne je bio i manji zatvor, ali ne bojte se, ne vrište mučeni sužnji, niti će Vas presresti utvara žene u belom, supruge vlasnika zamka koju je muž pogubio jer je zatekao u ljubavnom klinču sa slugom.
Dvorac je spolja temeljno rekonstruisan, za unutršnjost će mu se još odrediti namena.
Na trećem mestu sa 96 glasova su crkve u centrima naselja. Ima ih ukupno 20 ali 4 su izgrađene u novije vreme i u tom smislu nisu interesantne. Preostalih 16 su mahom iz 19. veka i predstavljaju primere kasnog baroka u crkvenom graditeljstvu u to doba u Sremu. Tri su rimokatoličke (u Golubincima, Novim Banovcima i Staroj Pazovi), jedna je protestantska (u Staroj Pazovi) i ostale su pravoslavne.
Sve su brodne građevine sa tornjevima karakteritičnim za crkve u ravnici. Poseduju vredne ikonostase i predmete, naročito crkva Sv. Nikolaja u Vojki i u Surduku, Sv. Ilije u Staroj Pazovi, Uspenja Presvete Bogorodice u Krnješevcima, Prenosa moštiju Sv. Oca Nikolaja u Starim Banovcima, Vavedenja Presvete Bogorodice u Golubincima. Lokalna samouprava se potrudila da sve crkve budu u izuzetnom stanju.
Ukoliko sa gostom planirate njihov obilazak, naoružajte se fantastičnom brošurom u izdanju Turističke organizacije opštine Stara Pazova. Svi podaci su tu, a i dvojezično je, pa Vas gost neće puno zapitkivati.
Na poslednjem četvrtom mestu je Muzej Macura u Novim Banovcima sa 61 osvojenim glasom. U pitanju je istinski muzejski i galerijski dragulj izgrađen na litici pored Dunava, gde ne znate da li je neobičnija njegova arhitektura, enterijer, zbirka ili dvorište i okolina.
Ime je poneo po svom vlasniku i kolekcionaru Vladimiru Macuri, površina muzejskog kompleksa iznosi oko 650 metara kvadratnih, gde se čuvaju dragocena dela zenitizma, jugo – dade, ruskog i poljskog konstruktivizma, srednjovekovne avangarde, beogradskog nadrealizma, grupa EKSAT 51 i Gorgona, visoke moderne, konceptualne umetnosti, bečkog akcionizma, vojvođanske neoavangarde… Umetnička zbirka predstavlja jednu od najvećih privatnih kolekcija neoavangardne umetnosti na ovim prostorima.
Otvoren je za posetioce od maja do oktobra, a unutra ćete od nekih ljubaznih mladih ljudi naučiti puno o modernoj umetnosti i uživati u hladovini najneobičnijeg i najlepšeg dvorišta u kom ste ikada bili. O jednoj prostoriji muzeja gde ne znate da li stojite na podu, plafonu ili zidu da i ne govorimo. Povedite i decu, biće zabavno.
U paketu uz muzej ide i poseta magacinu Macura u centru Starih Banovaca. Smešten je u nekadašnjem “Starom mlinu” gde se mlelo i čuvalo brašno, pšenica i kukuruz, Vladimir Macura ga je pretvorio u jedinstven umetnički prostor. Slično kao i muzej nekoliko kilometara Dunavom nizvodno, samo puno bolje.
Dugačak je spisak stvari koje možete pokazati gostu iz inostranstva u našoj okolini, od manifestacija do ugostiteljskih objekata. Mi smo uz pomoć anketiranih građana izdvojili ova četiri a vi se detaljnije o ostalim znamenitostima možete informisati na sajtu Turističke organizacije opštine Stara Pazova.
