(022) 310-011, 310-171
LIVE: TV ( web ) | Radio
VESTI: Novi pločnik ispred Pošte u centru Stare Pazove • U Starim Banovcima obustavljen saobraćaj na raskrsnici Milenka Pevca i Pere Čodanovića do 5.12. • COVID 19: Više od 55.000 vakcina podeljeno u staropazovačkoj Opštini, situacija sa virusom sve stabilnija • JKP ČISTOĆA: Licitacija za pijačne tezge i mesto na betonu održaće se 9. decembra • NOVI BANOVCI: KUD Branko Radičević proslavlja 70 godina postojanja • "Alasi" igraju u Kragujevcu proziv Radničkog • Pomozimo Teodori Radojković iz Stare Pazove da lekarsku sobu zameni školskom klupom i igralištem. POŠALJITE SMS 1139 NA 3030 • VREME: Hladno, temperatura do 7 stepeni • Program RTV Stara Pazova u digitalnoj ponudi operatera Supernova na poziciji 655 i MTS IPTV-a na poziciji 545
Ekonomija 03.11.2021.
Stara Pazova
Kukuruz glavna kultura u opštini Stara Pazova, repu seljaci sve ređe sade

Berba kukuruza, koja je na teritoriji staropazovačke opštine počela polovinom septembra, još uvek nije završena na svim parcelama. U setvenoj strukturi u prolećnoj setvi, kukuruz je bio vodeća biljna kultura u svim katastarskim opštinama sa zasejanih 14.600 hektara, od kojih je čak 10 i po hiljada hektara u individualnoj  proizvodnji. 


U odnosu na prošlu godinu, uočava se blago uvećanje površina pod kukuruzom, kome vremenski uslovi nisu bili naklonjeni tokom celog proizvodnog ciklusa, zbog čega prinosi variraju, i zavise od lokacije, kvaliteta zemljišta i količine padavina na toj parceli,  objašnjava Marija Hric, zaštitar bilja u Delta agraru.


U Novoj Pazovi, kod Busija na primer, prinosi su skoro 9 tona po hektaru, u Golubincima preko jednog vagona, a u Surduku do 5 tona. Prinosi na  individualnom sektoru iznose od 4 do 5,5 tona po jutru.


Uporedo se završava jesenja setva ozimnih strnina i u toku je vađenje šećerne repe, kojom je  ove godine posejano 1.900 hektara i tu uglavnom na parcelama većih poljoprivrednih preduzeća i zadruga, dok  je na individualnom sektoru posejana samo na 100 hektara.


Posmatrajući prolećnu setvu, poljoprivednici su dali prednost suncokretu zbog stabilnosti prinosa u ekstremno sušnom periodu i posejali ga na 1.100 hektara, a zadruge i poljoprivredna preduzeća na 850 hektara, dok je soje bilo na 2000 parcela, neznatno više u korist zadruga.