Radomir Mićunović Batko, pesnik, kritičar, novinar, publicista, enigmata i šahista otišao je sa životne scene u 80-0j godini života. Njegov bogat i plodan stvaralački život se lagano ugasio, dok se cela zemlja bori protiv korona virusa.
Radomir Mićunović je rođen 1940.godine u Lozoviku, detinjstvo proveo u Velikom Orašju i Novoj Pazovi. Završio je gimnaziju u Staroj Pazovi, potom Filološki fakultet u Beogradu na grupi za jugslovensku i opštu književnost.
Bio je novinar Borbe, urednik lista Eho, član Udruženja književnika Srbije. Objavio je blizu 40 knjiga tokom bezmalo 6 decenija književnog rada: 16 za odrasle, 18 za decu i 3 u oblasti enigmatike, a knjige su mu prevedene na slovački, češki, makedonski i slovenački jezik. Objavio je Batko i brojne komentare, recenzije, predgovore i pogovore, zastupljen je u brojnim antologijama, autor je anagrama, indirekata i rebusa.
Kritičari su pisali da svojim stihom Radomir Mićunović isprobava najrazličitija zvučna i ritmička saglasja i da podseća na muzičkog klesara koji uživa u kombinacijama strogo vodeći računa o značenju koje nije uvek izvor radosti.
Za svoj dugogodišnji plodan rad Radomir Mićunović je dobio i brojna priznanja i nagrade: Pečat varoši sremskokarlovačke 1968. godine za pesmu Nemoguće pismo, Prvu nagradu festivala poezije u Vrbasu 1969. za pesmu Šumski cvet, Prvu nagradu za zbirku „Dan i bezdan“ 1972. u Čačku, Nagradu „Radoje Domanović“ za zbirku „Magična polja“ 1998. i nagradu „Ivo Andrić“ za zbirku „Biblios“ 2000. godine.
Radomir Mićunović Batko biće narednih dana sahranjen u Boegradu gde je i živeo sa porodicom, ali na žalost, u uslovima vanrednog stanja veliki broj prijatelja i poštovalaca ovog divnog čoveka i književnika i iz staropazovačke opštine neće biti u mogućnosti da ga isprati do večnog počivališta. Radomir Mićunović je bio i veliki prijatelj naše medijske kuće.
A.Mali
Kultura
Stara Pazova
14.04.2020.
